Vukadinovicu, reci molim te ko je tvoj favorit za vodjenje drzave? Ko je taj koji je mogao da uradi nesto bolje i pametnije? Mozda Tadic ili Nikolic? Vec posle nekoliko mjeseci vidimo gde nas Tadic vodi.Nikuda. On bi na sve strane, a nece nikud stici. Srbija na svim poljima slabi iz dana u dan. A Nikolic je tek pravi covjek. Principjelan, odlucan, odgovoran, lojalan, inteligentan, ma idealan. Ja ne razumem kako neko njega moze da svati ozbiljno. Trebao mu je cjeli zivotni vjek da svati da zeli biti demokrata i evropejac.
Vukadinovicu, sta je tvoja poenta sa ovim tekstom? Mislim da totalno pogresno procenujes Kostunicu koji je pravi drzavnik, za razliku od od ove dvojice, i koji je u teskim uslovima odradio najbolje sto se moglo. Iznesi svoje stavove malo jasnije.

Moze se jos mnogo zamerki pripisati Kostunici.Ali i
pored toga, u godinama njegove vlade postignuti su
najbolji rezultati u ekonomiji pa i u izgradnji in-
stitucija{donosenje Ustava i sl.}.U godinama kada je vladu predvodila DS,ovi rezultati su bili znatno
losiji,a po svemu sudeci,ni od aktuelne Vlade se
ne moze ocekivati neki zadovoljavajuci rezultat.
Zbog toga,i pored svih slabosti(koje su ipak bezna-
cajne u odnosu na postignute rezultate)Kostunica je
i danas mozda jedini politicar koji poseduje neop-
hodne kvalitete i znanje za adekvatno i uspesno
suocavanje Srbije sa aktuelnom krizom i drugim iza-
zovima.Naravno, da je za lose izborne rezultate
najodgovorija njegova DSS zbog lose vodjene kampa-
nje,ali ne treba zanemariti ni delovanje stranog
faktora tokom poslednjih izbora,kao ni dugogodisnju
nekorektnu i pristrasnu kampanju vecine medija u
Srbiji.

"Drugim rečima, možda je Vojislav Koštunica, zapravo, neprepoznati junak „Druge Srbije“, koja ga je sve vreme kritikovala i gotovo patološki mrzela – i koja mu tu zaslugu nikada neće priznati? A ni on se, sasvim sigurno, za to priznanje neće mnogo otimati."

Dobro opisano...

G. Vukadinović je sasvim u pravu kada konstatuje kako je g. Koštunica - protiv svoje volje? - odigrao u korist "druge Srbije". Ali, zar smo mogli da očekujemo nešto drugo od lidera i partije koje su vazdan krasile standardne (malo)građanske vrline? Za razliku od g. Vukadinovića, koji držanje V. Koštunice poredi sa Dražinim, ja mislim da bi najbolja analogija - ako se držimo II sv. rata - bio Slobodan Jovanović. Slobodan Jovanović je, takođe, imao najbolje namere, ali se držao daleko od realne politike, nije konstrolisao situaciju na terenu i u vek bi bio zatečen, iznenađen, neobavešten. Zaista, zar Koštunica često nije zvučao kao da srpsku politiku prati sa ogromne distance, iz udobne fotelje nekog londonskog kluba lordova?

Poštovani g.Vukadinoviću,
Kao neko ko je redovan posetilac Vašeg stranice od onog trenutka otkada postoji u virtuelnom svetu, i kome je neobično stalo do maksime da onome kome je stalo do morala u politici taj neka ide u NSPM, moram da priznam da sam se pošto je ovaj Vaš članak objavljen na stranici časopisa za koji je originalno pisan osetio kao neko kome ste opalili ozbiljnu i vrlo vruću šamarčinu. U trenutku sam pomislio da je tekst ispisala gđic-a Skroza ili g.Todorović, a da su Vas greškom potpisali. Pojavljivanje članka na stranici NSPM moju nadu je učinilo potpuno neosnovanom. Nije nikako problem u Vašoj kritici g.Koštunice i njegove a samim tim i politike DSS-a, gde ste jako dobro uočili par momenata ,a po meni jedan od najvažnijih sado-mazo odnos prema DS potpuno zamemarili, o čemu bi mogao čini mi se, jedan vrlo ozbiljan članak da se napiše, već u sistemu vrednosti koji promovišete, a koji bih kako bih rekao potpuno u suprotnosti sa onim koji je moto Vaše stranice. Da vas a i posetioce ne bih gnjavio probaću da to taksativno i obrazložim.
1. Potpuno je netačna teza da Srbi više vole gubitnike. Primer Karađorće i Miloš to prilično dobro pokazuje. Prvi makar i nevoljno vladao uz Sovjet, dok je drugi svakim pokušajem ograničavanja svoje vlasti najradije suzbijao nasiljem, potkupljivanjem i ucenama. Prvi osniva školu u Beogradu, i dovodi najumnijeg Srbina svog doba, starca Dositeja da se o obrazovanju stara, dok za vreme ovog drugog glasno se čuju ideje da sve pismeni treba da se za glavu skrate. Prvi nije od Srbije napravio privatno preduzeće, drugi jeste. Prvi nije imao desetine ljubavnica niti glavu svoga kuma punjenu strugotinom poslao u Stambol. Prvi je modernizator, a drugi je biznismen. Tajkun onog vremena, tako nije ni čudo da u svesti Srba njih dvojica imaju različit tretman.

kraj komentara
Meni je ipak najzanimljivije zašto ovako oštri niste bili poštovani g.Vukadinoviću, dok je DSS bio na vlasti. Možda bi neka od stvari tada prećutanih, a u ovom tekstu ispisanih pomogla da ne budemo u blatu u kome smo sada. Možda...

Za kraj postavili ste zanimljivo pitanje kakav smo mi narod, ako politika koju barem na rečima zastupa DSS prolazi kako prolazi? Zaista kakav je to narod, kome je potpuno svejedno što stotine hiljada njegovih sunarodnika ne sme da se vrati u mesta svog porekla, koji naziva prijateljima one koji u logoru drže desetine holjada ljihovih sunarodnika, koji očekuje da u Evropu uđe jer se tamo dobro živi a ne zato što se mnogo radi, koji spiska desetine milijardi dolara koje u zemlju uću za desetak godina...Mnogo dobar, neiskvaren narod.

"Ako smo pali, padu smo bili skloni".To se može reći za Koštunicu ali isto tako i za sam srpski narod koji je dao toliko glasova neizvesnim obećanjima i izvesnim gubicima. Tadić ni po čemu ne može da parira Koštunici u intelektualnom, moralnom,državničkom niti bilo kom drugom smislu. Zato je zaigrao na kartu lakovernosti i malograđanštine većine detorijentisane i sluđene nacije. Narod je glasao kako je glasao, linijom manjeg otpora, zaluđen obećanjima o boljem životu. Na kraju niko neće moći reći da ga je neko prevario. Pobeda Tadića je u stvari najbolji primer poraza Srbije, što sada postaje jasno na svim poljima - državnom, ekonomskom i političkom. Narod ima vlast kakvu zaslužuje. I ja mislim da smo Tadića itekako zaslužili ovakvi kakvi jesmo.

Mali ljudi igrajuse velikih poslova na štetu države i naroda čisto srpska posla.

Ocene dane u tekstu su u suštini tačne, ali nepotpune.
Od početka je bilo jasno da Koštunica, kao čovek
koji je svoj politički projekt stvarao na teoriji, izoliran od srpske stvarnosti, nema šansu na uspeh.
U svojoj fokusiranosti na Kosovski boj, omogucio
je ekspertima da upropaste srpsku privredu i načine
velike štete u drugim neprivrednim delatnostima.
Neprocenjiva je Koštunicina odgovornost i na srozavanju moralnih vrednosti srpskog društva jer je svojim primerom pokazao da je poštenje nespojivo sa uspehom u politici, a sledom toga
i u drugim aktivnostima i privatnom životu.
Neoprostiva je njegova greška što nije shvatio
da nema sposobnosti za vodica kroz srpsku džunglu i odstupio, u kojem slučaju bi ostao moralni autoritet u narodu.
Izreka da je put do pakla posut dobrima idejama je
još jednom potvrdjena u životu.
Piscima kolumne i komentara poručujem da je neutemeljena njihova "osuda" Koštunice zbog neuspeha i da proizlazi iz naših neostvarenih nada.

Da nije malo rano za svodjenje racuna
Kostunica ipak nije politicki mrtav iako bi mnogi
zeleli da ga nema na politickoj sceni Srbije.
Jedna normalna uravnotezena politicka opcija ne umire tako lako.Brojni su primjeri povratka istaknutih politicara na vrh scene (Miteran,Sirak,Berluskoni).
Slavlje nekih politicara sa zapada prilikom odlaska
Kostunice sa vlasti nam dovoljno govori da se dosledno borio za SRBIJU u datim okolnostima.

Svi koji poznaju, zakulisne odnose na srpskoj političkoj sceni, znaju koliko je naivna i opasna teza kako je Koštunica dospeo u sadašnju situaciju samo zato što je čestit i dobronameran, ali mu eto,okolnosti nisu išle na ruku i narodu nije dovoljno dobro objašnjeno koliki je on patriota i državnik! I gospodinu Vukadinoviću je dobro poznato, jer je bio blizu izvora informacija, da su Koštunica i njegovo najbliže okruženje još u decembru 2007. odlučili da demisioniraju sa vlasti. Namera im je bila da Tadiću i njegovima uvale sve probleme koji su dolazili pred Srbiju (očekivano priznavanje Kosova, hapšenje Karadzića, potposivanje novog sporazuma sa MMF i početak negativnih trendova u ekonomiji), očekujući da će se oni nedugo zatim srušiti pod teretom neuspeha. Tada bi se Koštunica i njegovi, ponovo vratili na vlast viđeni u očima naroda kao najmanje loše rešenje za zemlju.
Pored toga, neverovatno je kako se prećutkuju katastrofalni rezultati u ekonomiji dve vlade u kojima je učestvovao DSS. Pogledajte parametre koliki je državni dug, godišnji spoljnotrgovinski deficit, uvećanje javne potrošnje itd., u periodu 2004-2008,kada je Vojislav Koštunica bio na vlasti.
Posebno mračan deo njegove vladavine je onaj koji se odnosi na veze sa tajkunima i povećanjem njihovog uticaja i bogatstva u državi.
Za kraj, nezaboravite da je sam Koštunica dugo vremena bio miljenik zapadnih političara i njihovih diplomata. Možda su njihovi trenutni animoziteti u odnosima posledica Koštunicinog osećaja izneverenosti, što nisu nastavili da ga podržavaju i ako je on za njih gotovo sve obavio i prihvatio. Verovatno je i to razlog sto su ga u ruskim diplomatskim krugovima uvek gledali sa podozrenjem.

Da su rezultati Kostunicinih vlada,koji su nesporni i veliki imali marketinsku pokrivenost na nacin na koji to radi DS njegova bi vlada ,vladala dugo.I da ne zaboravim, DSS i Kostunicu imaju onoliko glasova koliko ima mislicih ljudi u Srbiji.

Druga Srbija, kao što je poznato, rado Vojinu politiku dovodi u vezu sa Slobinom. A ova veza se sastoji, navodno, u tome što je reč o podjednako nacionalističkim i antizapadnjačkim političarima, zatočenicima prošlosti, komunističke ili hladnoratovske i sl.

Nadovezujući se na poslednju tezu g. Vukadinovića (Koštunica-Druga Srbija), želeo bih da dodam da ono što g. Vukadinović s pravom prepoznaje kao zaslugu V. Koštunice za trijumf politike Druge Srbije, podjednako važi i za pok. Slobodana Miloševića. Nije li Milošević, taj "neprijatelj svega modernog, zapadnog, evropskog", prvi sproveo restauraciju višepartijskog sistema, liberalnog kapitalizma, stvorio novu buržoaziju, neformalno rehabilitovao snage poražene u II svetskom ratu, čak je i otvorio put evropskim integracijama (koji je zatim sama EU zatvorila), u jednom periodu igrao ulogu zapadnog "faktora mira i stabilnosti"...

Hoću da kažem da bi Druga Srbija imala podjednako dobre razloge da podigne monumentalan spomenik pok. Miloševiću, kao i da barem jednoj ulici da ime Vojislava Koštunice.

Možda forma nije, ali suština teksta je više nego pozitivno kritički usmerena ka DSS-u (ukoliko se DSS-u ikada više ukaže takva prilika kao 2004.)

Za one koji nisu to prepoznali: Bukadinović smatra da je DSS od 2004 do 2007 godine mogao da stvori takvu infrastrukturu (mediji, NVO, crkva, intelektualci), koja bi pratila i podržavala rad stranke u interesu države i onemogućila ono što se trenutno dešava u političkom životu Srbije... ali je tu šansu propustila...

Vukadinović DSS-u ne zamera na rečima već na tome što te reči nisu pratila dela...

Ako se neki čitalac "Vremena" složi sa Vukadinovićem... ili nije tekst razumeo... ili čita pogrešne novine...

I Miloševića su zajedno rušili oni koji su hteli u EU i oni koji mu zameraju što nije JNA ušla u Zagreb kad je mogla...

Vukadinović nije postao "evropejac"... na sreću... samo je razočaran... s razlogom...

Ne bi bilo nepravedno da se autor teksta u obuhvatu osvrnuo i na svoju licnu evoluciju u odnosu prema pomenutom...Uostalom, nije moguce da su opservirane Kostunicine karakteristike vidljivije sad kad je u opoziciji nego dok je bio na vlasti...Samim tim, ako je vrednost analize u anticipaciji, koji je smisao ove koja samo zakasnelo konstatuje ocigledno? Mozda u davanju oduska resantimanu autora usled izneverenih nadanja...U tom slucaju glavnim "junakom" teksta, autor je trebalo da ucini ne Kostunicu vec svoju vlastitu naivnost, koja je uvek jedini pravi greh svakog ozbiljnog analiticara...Ovako - jos jedan u nizu clanaka gde je manjak svesti o vlastitoj odgovornosti nadoknadjen viskom brutalnosti prema drugome...

Ne slažem se sa Neil Young-om.

Rusija je na ovdašnjoj političkoj sceni podržavala isključivo Koštunicu i nikada ga nije gledala sa podozrenjem. Kada je ruski ministar Sergej Šojgu dolazio u Beograd pre nekoliko meseci prvo se sastao sa Koštunicom a tek posle sa Tadićem i ostalim predstavnicima vlasti. To je znak velikog poštovanja jer nije po diplomatskom protokolu jer je prvo trebao da se sastane sa Tadićem ili Cvetkovićem. U isto vreme je i neki Japanac, predsednik Svetske banke za Evropu, dolazio u Srbiju i on se sastajao sa Koštunicom koji je tada bio u opoziciji što je jasan znak koliko ga stranci poštuju čak i kada nije na vlasti.

Apsolutno nije tačno da Koštunica nije hteo vlast. Baš zbog straha da Koštunica ne dobije vlast Demokratska stranka je SPS-u dala toliko mnogo ministarstava, upravnih odbora itd.
Pa SPS je druga po snazi politička grupacija na vlasti. Imaju zamenika predsednika i zamenika premijera.

Druga Koštuničina vlada je vlada u kojoj je on bio u apsolutnoj manjini. Većinu ministara je imala DS. Ekonomsku politiku su isključivo vodili DS i G17+. Koštunica se borio i trpeo mnogo toga zarad borbe za Kosovo ali kada je DS rešila da potpiše SSP (i time posredno prizna nezavisnost Kosova) zatražio je nove izbore.

Prva Koštuničina vlada je jedina vlada u kojoj je on imao preovlađujući uticaj i na politku i na ekonomiju. To je bilo od početka 2004. do kraja 2006.
Tada je Srbija prosperirala u svakom smislu. Nije nas uvaljivao u dugove kod MMF. Najveći mogući privredni rast smo imali tada. Ostavio je 1 milijardu evra u državnoj kasi (trezoru), investirao 600 miliona evra u Republiku Srpsku itd. Kada se DS vratila na vlast pre dve godine (početkom 2007.) ekonomski sunovrat je započeo, potrošili su sav novac koji je Koštunica ostavio i sada je državna kasa prazna i na pragu smo hiperinflacije.

Za ovu ekonomsku situaciju kriva je isključivo DS koja već pune dve godine upravlja ekonomskim tokovima u zemlji (zajedno sa G17+).

Činjenice jasno zbore

NACIONALIZAM IZMEĐU PATRIOTIZMA I BLEFA. Patriotizam Dr Vojislava Koštunice nije za potceniti, ali mu je nedostajala hrabrost da ga valorizuje. To su iskoristili ''miševi'' u okruženju da svoje sitne interese sakriju iza patriotizma, a njemu je ostao Velja Ilić najbliži saradnik iako nije bio član DSS. Naravno, Aligrudić, Lončar, Samardžić i još nekolicina srpskih intelektualaca nisu mogli vući teret pun sitnih interešdžija. Da je bio hrabriji Koštunica bi pridobio ne samo radikale nego i ''desne'' socijaliste, komuniste i druge patriotske snage. Ali, jednostavno sa njima nije delio ideološke nazore. U ime ideologije ostao je gubitnik u belim rukavicama. Pitam se, kakav je interes jedan patriota imao da ruši Miloševića? To me navodi povremno u sumnju da i Koštunici pripišem želju za vlašću, sve dok nije shvatio kako je ona mač sa dve oštrice. Nema čekanja u sudaru sa silom. Svo lukavstvo se sastojalo u sitnim iznenadnim udarcima i stvaranjem klime nepoverenja. Ne treba zaboraviti da je armija baš u vreme Koštunice počela da se raspada (služenje civilnog vojnog roka, penzionisanje generala Delića itd.). Ali, američka politika ili politika novog svetskog poretka uvek traži nekog svog ''Koštunicu'' da obave takve poslove za njih a posle toga ga uklanjaju. Na stranu moje simpatije za Dr Koštunicu i njegove ideje, njegova politika je prošlost - ni revolucionarna, ni ekstremno nacionalistička, ni oslobodilačka, ni dovoljno patriotska. U odnosu na DS on je patriota bez metoda ostvarenja ciljeva, u odnosu na komuniste ''sitnoburžuj'', u odnosu na radikale konzervativac...

Ne razumem gospodina Vukadinovića: da li on očekuje da će gospoda iz DSS-a da se spuste na nivo radnika i seljaka? Ili da se druže sa izbeglicama iz predgrađa? Ne, gospoda ostaju gospoda! Meni se DSS dopada baš zbog toga što je gospodska partija, zbog njihovog prezira prema masama, znoju, sirotinji... DSS mi deluje kao neko udruženje aristokrata, klub lordova... I ne vidim nešto neobično u činjenici da aristokratija oseća prezir prema realnoj politici. Znam da ću mnoge iznenaditi, ali moram reći da verujem da DSS svog idealnog partnera treba da traži u LDP-u. DSS i LDP su jedine elitističke partije, a ja bih dodao - aristokratske!

Vanja, hvala vam na podsticajnom sučeljavanju stavova i ako različito posmatramo stvari.
Što se odnosa Rusije prema Koštunici tiče moje informacije su zasnovane na kontaktima sa predstavnicima njihove ambasade kao i delimičnim uvidima u izveštaje koji su oni slali. Osnovna zamerka im je bila da su Vlade Vojislava Koštunice direktno opstruirale ulazak ruskog kapitala u Srbiju (Kulska banka, Bor, energetski sektor)u čemu je naročito apostrofirano njegovo okruženje i njemu bliski tajkuni. Po njima, Koštunica se okrenuo ka Rusima tek kada je bio potpuno ostavljen od strane zapada. Odnos prema njemu se vidi i po tome na kom nivou i od koga je bio primljen kada je bio na kongresu Jedinstvene Rusije. Naravno, oni u ovom trenutku sarađuju sa njim jer su im potrbni partneri na različitim pozicijama u cilju ostvarivanja njihovih interesa. U DSS čovek za vezu im je tajkun koji se u poslednje vreme često pojavljuje u javnosti ispred ove stranke.
Što se ekonomskih podataka tiče, oni su preuzeti iz republičkog zavoda za statistiku i može te ih proveriti. Obe njegove vlade su kupovale socijalni mir forsiranjem javne potrošnje i povećavanjem broja zaposlenih u javnom sektoru. Pogledajte samo kako su trošena sredstva od privatizacije. Vidite potom trend rasta spoljnotrgovinskog deficita u godinama njegovih vlada. Rast uvoza i smanjenje izvoza je direktna posledica bliskost njegovog kabineta sa tajkunima koji su predstavnici uvozničkog lobija. Naravno da bi bilo nepravedno zasluge za tako nešto pripisivati samo DSS, kada su u svemu tome učestvovali i G17 i DS, ali su oni tema za neku drugu priliku.
I za kraj, ako ste primetili do gubitka vlasti i početka globalne ekonomske krize, DSS nije iskazivao nikakvu primedbu na ekonomski deo SSP, i ako on čini više od 2/3 tog sporazuma,i po primedbama ljudi koji su ga analizirali upravo on predstavlja njegov najtragičniji deo po budućnost Srbije.

"I slepcu je bilo jasno da Tadiću ta podrška, zapravo, nije ni bila potrebna – baš kao ni Jovanovićeva – važno mu je bilo samo da Koštunica i Ilić ne podrže direktno njegovog protivkandidata i, pre svega, da mu ne sruše vladu na čijoj je političkoj, ekonomskoj i medijskoj logistici je bila postavljena njegova kandidatura."

Zasto ste onda gospodine Vukadinovicu, odmah nakon prvog predsednickih izbora isticali kako je od presudnog znacaja da li ce Kostunica dati podrsku Tadicu (RTS1, emisija kod Zorana Stanojevica), a to se do drugog kruga jos para puta pomenuli u medijima. Btw, tad na RTS-u ste prognozirali i da ce Nikolic ipak dobiti i drugi krug, dok je Pavlovic, koji je bio sa Vama u emisiji, tvrdio suprotno.

Ovo jednog malog doprinosa raspravi da li Rusi podrzavaju naseg komsiju. U zavrsnici proslih izbora Putin je poslao javno pismo podrske Kostunici, a Kosacov je govorio na zavrsnom mitingu u Beogradu. Ovo su nepobitne cinjenice koje govore da su Rusi najdirektnije podrzali Kostunicu. Slazem se sa jednim komentarom da nas komsija radi iskljucivo u interesu Srbije.

23.01.2009.
MILOŠ ALIGRUDIĆ
VEOMA VAŽNA SARADNjA OPOZICIJE
„Mi, pre svega, želimo da sarađujemo sa strankama opozicije. Svaka partija koja se legitimiše kao opoziciona je dobrodošla za saradnju, pre svega na tehničkom nivou kako bi pomogla da se smanji samovolja i zloupotreba vladajuće koalicije", rekao je Aligrudić.

Nisam iznenađen kvalitetom analize jer je Vukadinović za moj pojam najbolji politički analitičar u zemlji. Vidim iz komentara da ima mnogobrojnih sumnji u namere, ali ne i u tačnost iznetih ocena. Ono što se meni posebno dopada je da Vukadinović sa vremena na vreme objavi neku staru analizu i time pokazuje svoju analitičnost, što kod drugih političkih analitičara nije slučaj. Naravno, kritičari prelaze preko toga. O tekstu, sve najbolje. O komentarima, jednostavno neću. Ja se sa autorom u mnogim FUNDAMENTALNIM stavovima ne slažem, ali mu odajem priznanje na analitičnosti i poštenju. Takođe, o sajtu sve najbolje. Gde to možete čitati tako dijametralno suprotstavljene stavove? Sviđa mi se i to da autor poštuje čitaoce i učestvuje u raspravi, iako mu možda ponekad i nije prijatno. Sve u svemu, tekst je dobar i pošten, a da li je i pravo vreme da se ovakva analiza plasira može samo, paradoksalno, vreme da potvrdi.

@Djordje Vukadinovic

Shvatam sta ste zeleli da kazete ovim tekstom, kao sto shvatam kakvu je poziciju imala DSS i kakvu je priliku propustila. Medjutim, ona ipak jeste ucinila puno na pacifizovanju nase politicke scene i uvodjenju argumentovane rasprave kao jedinog modusa razmene politickih stavova. Uporedite samo medije pre i nakon 2004 i ponasaje politicara. Da li je bilo gresaka? Bilo ih je. Bilo ih je dosta, ali "onaj ko radi taj i gresi".
Opet ponavljam, odluka stranke, proistekla iz njene ideologije bila je da se stranka podredi interesima drzave. Da li bi bilo bolje da je Kostunica stavio medije pod svoju kontrolu i napravio pakt sa radikalima? nezavisno sta ja licno mislim o tome, takva stvar se nije uzimala u obzir. Zasto je to tako, za siru je analizu. Svakako da obrazlozenje ima veze sa samom licnoscu gospodina Kostunice i njegovim shvatanjem demokratije. Licno ne verujem u pricu da Kostunica nije hteo koaliciju sa radikalima nakon izbora, posto je stranka bila vecinski za tu opciju. Takodje, prica po kojoj je DSS zeleo da prepusti vodjenje drzave u trenucima svetske ekonomske krize kako ne bi srozala svoj rejting ne pije vodu. Ukoliko imate medije imate i podrslku naroda. Dakle, verujem da vlast nije namerno prepustena DS-u.
Neosporno je da ste Vi najbolji srpski analiticar i da treba da ukazete na sve, kako dobre, tako i lose tendencije srpske politicke elite. Medjutim, nacionalno pitanje koje spominjete bice reseno onda kada se pojavi vise "Jeremica" upravo u "drugoj Srbiji", a bar neku zaslugu za to ima i politika Vojislava Kostunice.

deo II
Zbog toga što se izgleda ceni otimačina, a ne pamet i sposobnost mi smo tu gde jesmo. Moja majka nešto eto ne gotivi koštunicu ali jedno je sigurno pošto joj je draži jer je jedini srpski političar koji se dobrovoljno odrekao vlasti. To da je bio miljenik zapada pa sad, oduvek je bilo srpski nacionalista i tvrdolinijaš Koštunica koči poštenog i jadnog evro reformatora Đinđića. Ne mali broj puta se to moglo čuti iz usta mnogih političara i novinara sa zapada.
I da završim sa ovom tiradom, pogledajte malo oko sebe i videćete da nažalost naš narod voli da mu obećavaju kule i gradove. A EU je ustvari postala nova SFRJ zemlja malo rada puno para, zato je DSS i pukao da je lagao obećavao kule i gradove možda bi dobio znatno više, al bojim se da to više ne bi bio DSS. Naravno sve ovo ne oslobađa Koštunicu nekih stvarno objektivnih propusta o kojima g. Vukadinović piše, ali ne posmatrati DSS bez pogleda na birače van simpatizera i članova stranke je malo u našim uslovima ne fer.

Zamislite G.Vojislava Koštunicu koji kad pročita ovo
(a znam da će morati ...bilo gde ) reši da odgovori.
Pusta moja želja ... mislim da bi za zemlju ,za koju kaže da je toliko voli , bilo od ekstremne važnosti da jednom "otkomentariše" zadnjih osam godina.I to onako "pupulistički polularno"(sačuvaj Bože ove sintagme) da svako razume našu i njegovu nemoć ... bilo bi nam lakše.Upravo tako mislim, ali ne da bi se pravdao, već da bi nama koji mu verujemo, koji prepoznajemo državničke sposobnosti, mudrost, pojasnio. Nije strašno ni priznati svoju grešku, lošu procenu, splet okolnosti za koji predpostavljamo da je postojao ili nije, upravo taj ležerniji i opušteniji način komunikacije sa građanima, po meni, kao da mu je uvek nedostajao.I to razumem u njegovu korist, da kao odgovoran čovek politiku i sudbinu svoje zemlje ne podvodi pod marketing

Uvazeni g-ne Vukadinovicu!
Ono ste je vecini patriota u ovoj zemlji jasno je:
1.Niti se Vojislav Kostunica ,poslednji drzavnik u Srbiji, moze vratiti na vlast, niti ce Srbije kao drzave u dogledno vreme biti!
2.Sve sto se u ovoj zemlji dogadjalo nekoliko prethodnih (20)godina je osmisljena strategija uperena protiv jednog Naroda,koji na zalost to nije uspeo da prepozna!
3.Kidanje tkiva srpskog nacionalnog bica jos uvek traje,a kada,i da li ce se uskoro okoncati,to ni mi a ni Vi g-ne Vukadinovicu ne znamo!
4.Lako je pisati iz fotelje i tople sobe uz caj ili kafu,svejedno!Obidjite Srbiju,pravite tribine i upoznajte onaj narod koji je ovu drzavu stvarao,i kome je do drzave SRBIJE itekako stalo!
Oprostite,necu se vise javljati! Meni je poodavno SVE jasno!
Pozdrav!

Ne,DSS nije elitisticka stranka.To je apsurdno reci.
Nemojte molim vas pricati price tipa-Vukadinovic je problematican jer je tek sada poceo da kritikuje Kostunicu(izdao ga maltene)...Prvo,veoma bi bilo korisno za VK da procita Vukadinoviceve tekstove,ali ne brinem ja za njega,samo nek drzi filosofe blizu sebe ako misli da ponovo odlucuje o sudbini ove zemlje(sto bi ja najvise voleo),bolje on nego Saper....
Drugo,dajte molim vas,pa veoma je ocigledno da Vukadinovic iskazuje razocaranost,jer i sam shvata da boljeg od Voje nemamo,niti cemo u blizoj buducnosti imati....Ne nisam neki vatreni fan DSS-a i VK-a samo pokusavam najobjektivnije da ocenim njega u odnosu na druge lidere partija u zemlji...

Kostunica je pre svega postovao Srbiju i svoj narod i zahtevao da druge drzave postuju nasu zemlju. To je najnormalnija stvar koju jedan drzavnik mora da uradi za svoju drzavu. Onda su kako je to neko lepo nazvao evrounijate vrisnule kako mi treba pre svega da slusamo Brisel i svaku cinovnicku susu sa Zapada. Kada je nadvaladao princip evrounijata i da je glas Ferhagena zakon u Srbiji, nas drzavni brod je poceo da tone. Kostunica poziva da sledimo nacionalne interese Srbije, a narod ce odluciti da li je za Srbiju ili evrounijate.

Budi Srbin, nikad evrounijata, to mora biti vrhovni princip u Srbiji. Pozdrav Kostunici, ne daj se Srbije.

Koštunica se nije snašao u ulozi premijera. Ali, ja ne mislim da je problem u Vojislavu: problem je u srpskom političkom i pravnom ustrojstvu! Svi znamo kakva je uloga Nj.K.V. Elizabete II u britanskoj politici - nije li V. Koštunica igrao gotovo istu ulogu na našoj političkoj sceni. Zbog toga, je ne mislim da olako treba da se odreknemo Voje Koštunice, bilo bi mnogo jednostavnije da promenimo ustav, uvedemo pralamentarnu monarhiju.

Na kraju se ispostavilo da su najveću uslugu Borisu Tadiću učinili njegovi najveći oponenti, Koštunica i Čeda. Između dva ekstrema, Boris se ispostavio kao najumerenija ili najmanje loša opcija. Na sličan način delovala je opozicija devedesetih: između Vuka i Šešelja, većina građana birala je Slobu.

Sada su Čeda i Voja u sličnoj poziciji, Voja je tobože sačuvao obraz ali izgubio političku težinu, Čeda je pacifikovan delimičnim učešćem u vlasti, tj. takođe je izgubio političku težinu ali i politički identitet.

Čini mi se da ne smemo da previdimo jednu činjenicu: Tadić je sve vreme nastupao kao neko ko nema jasan ideološki profil, dok su Koštunica i Čeda čvrsto insistirali na "principima". Onda se pokazalo da je prvo Koštunica a zatim i Čeda žrtvovali jedan po jedan princip da bi na kraju bili potpuno kompromitovani, dok se Tadić ispostavio kao najprincipijelniji upravo u odsustvu čvrstih političkih principa, velikih ideoloških priča. ( Pitanje je ko je ovde zaista ciničan a "ko drži reč"?)

U svakom slučaju, Koštunica je poražen ne zbog nedostatka pragmatizma već, naprotiv, zbog viška pragmatizma, kompromiserstva i žrtvovanja principa. Dosadno ponavljanje principa, načela (nacionalne politike) i sl. ima ulogu da prikrije bazično odsustvo principijelnosti, u krajnoj liniji odsustvo elementarnog političkog poštenja (i to po onoj staroj narodnoj koju ne smem da citiram da ne bih bio cenzurisan).

Deo 1

Moram priznati da me je alanliza gospodina Vukadinovića podstakla na razmišljanje. Dali je slika o gospdinu Koštunici, koja je prikazan u anlizi, tačna? Dali je gospodin Koštunica stvarno rešio da izbegne istorijsku odgovornost, rešio da digne ruke od svega i ide u lagodan život večitog opozicionara? Dali on nije uspeo da ubedi narod u tome da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije za koji treba pružati aktivini otpor namerama Zapada da otrgnu taj deo od Srbije?
U nekim od kometara može se pročitati da je Kosštunica bio neprincipijelan pa je zbog toga izgubio na političkoj težini. Po mom shvatanju gospodin Koštunica je u sučeljavanju sa Kosovsko-Metohijskom krizom imao jedan jasan cilj: postići nacionali konsenzus po tom pitanju. Da je takav konsenzus moguć pokazali su naši susedi Rumuni, naime: postignut je dogovr svish rumunskih parlamentarnih strnaka da Rumunija ne prizna Kosovo i Methoiju. Jedina parlamantrana stranka koja je bila za priznavanje bila je strnak Mađarske manjine. Postavlja se pitanje: kako je moguće da Rumuni mogu nastupati tako jedinstveno i principijelno po jednom pitannju koje se na prvom mestu Srba tiče. Doduše, pitanje secesije Kosova i Metohije ima posredan uticaj na Rumuniju, ali opet kako je moguće da Rumuni tako instinktivno reaguju na jedno vitalno pitanj vezano za Srbiju? Podsećam, u našem parlamentu sedele su Srpske srtanke koje su tu secesiju otvoreno podržali. Mislim da instinkt nacionalnog jedinstav ne postoji u Srpskoj plitičkoj kasti. Koštunica je pokušao da na sve moguće (i nemogće) načine postigne taj konsensus (na prvom mestu) sa svojim koalicionim partnerom i za taj cilj je, meni se čini, podredio i prelaženje preko prevremenih predsedničkih izbora. Ali, upravo u vreme tih izbora Koštunici biva sve jasnije da je DS sve to vreme fingiralo neko nacionalno jedinstvo. Rećićete: bio je naivan. Možda. Ali ipak mislim da je Kpštunica pokušao da uradi ono što je najpriodnije za bilo koju državu koja je svesna svog identiteta.

Deo 3

Narod je izbrao u nadi da će mu biti bolje, na njegovu nesreću njegova očekivanja je razbila trenutna svetska ekonomska kriza. Ponekad u životu treba se odlučiti za ono što je ispravno a ne za ono što može da donese najveću korist.
I da privedem kraju ovo moje izlaganje: mislim da je rano staviti tačku na političku sudbuinu gospodina Koštunice. On sigurno nije gubitnik u celoj ovoj priči. To je čovek čvrstih političkih uverenja koji je svestan da je Srbiji potrebna autohtona demokratija sa poštovanjem principa pravne države i podele vlasti.
Poređeneje gospodina Vukadinovića da se Koštunica ponašao kao da je u Švajcarskoj a da je govorio kao da je na Kosovu polju je icpravno samo ako ste politički oportunista. Ali ako vam je vokacija da imate unutrašnje držanje demokrate, tu protivrečnosti nema: vi ste demokrata i u Švajcarskoji i na Kosovu Polju, samo su poteškoće različite prirode. Pitam se šta se desilo sa demokratijom Zapada posle Drugog Svetskog rata? U to doba korifeji demkratije bili su: Ruzvelt, Čerčili, De Gol. A dans, na Balkanu, Zapadom oktrisani «korifeji» su jedan Tači, jedan Tadić i jedan Palam.
Ja ću ipak da glasam za gospodina Koštunicu, sve dok budem uveren da sove poličko delovanje odvija vođen unutrašnjim držanjem jednog autohtong demkrate poput Ruzvelta, Čerčila i De Gola.

Konstantin V.

Vidite, nemam nameru da se "pravim Toša", u vreme 8. sednice pratio sam isključivo crtane filmove, a sve što o tom periodu znam naučio sam kasnije, iz knjiga i časopisa. Međutim, to što sam mlad ne znači da ne mogu da imam stav o tom periodu, kao što Vi imate stav o Rankoviću i o ukupnoj istoriji KPJ, mada sam siguran da niste vršnjak Josipa Broza.

Dakle, na osnovu onoga što znam, tvrdim da je potpuna istorijska i politička besmislica teza o večitom sukobu nekih iskonskih sila u okviru KPJ, SKJ ili SKS. Posebno je neodrživa teza o kontinuitetu dve struje koje treba da obuhvate tako raznorodne političke opcije kao što su Đilasova, Rankovićeva, Ćosićeva, Nikezić-Perovićkina, Stambolićeva (mlađeg i starijeg) ili Miloševićeva opcija. Na prvi pogled, to zvuči zavodljivo zato što je jednostavno, kao Jin i Jang, Dobro i Zlo, Svetlost i Tama itd. Međutim, kao što istorija, osim u mitovima i lošim filmovima, nije jednostavan sukob crnog i belog, tako je istorija KPJ izuzetno složena i upravo zbog svoje složenosti - barem meni - zanimljiva. (Svetlost i Tama sudaraju se, na primer, u očajnom Bajićevom filmu "Balkanska pravila" ili u još gorem "Profesionalcu" Dušana Kovačevića, a to je, priznaćete, ipak fikcija.)

Nemojte pogrešno da me razumete, nemam nameru da branim ni KPJ u celini niti neku posebnu frakciju, samo se protivim takvom pojednostavljivanju (isto bih tvrdio i za Pašićeve radikale). Međutim, moram da dodam da Vaša teza nije najradikalnija: često možemo da naiđemo i na formalno priznate teoretičare i analitičare koji, na primer, tvrde kako je Srbima od pamtiveka svojstvena naklonost prema gubitnicima; takvu tezu zastupao je pokojni Đinđić, a u ovom tekstu je ponavlja g. Vukadinović - mada je u drugom slučaju, nadam se, u pitanju samo ironija...

@"porazena struja sa VIII sednice": Stvar je vrlo prosta i ko zeli da sazna, moze. Nije tesko. Postavite ljude koji su zivi u istorijske dogadjaje o kojima je rec i kasce vam se samo. Draza Markovic, Petar i Ivan Stambolic pripadaju istoj struji, "internacionalcima" iliti danasnjim "evrounijatima", a Dobrica, Rankovic i Milosevic onoj drugoj struji. Moze se ici i mnogo dalje, pre drugog svetskog rata. Mnoge su afere, cak mracne likvidacije, vezane za srpske komuniste i sukob dve struje, o kome se moze pricati kao o vecnom, jer traje od prapocetka komunizma u Srbiji. Ne govorim o Titu, on nije Srbin (koristio je te sukobe uspesno), govorim iskljucivo o SRPSKIM komunistima. Iz vase reakcije se vidi da ste mladi i slabo upoznati sa istorijom SRPSKOG komunizma, koji veoma uspesno brkate sa jugoslovenskim.

Ne pitajte šta Rim može da uradi za Vas nego šta Vi možete da uradite za Rim.

Izvinjavam se što iskačem iz teme.Ali....Da te pitam da te pitam, ko je uništio Srpsku Radikalnu Stranku?

@"porazena struja sa VIII sednice": Bez ikakve zelje da nastavim ovu diskusiju, nabacujem par komentara. Zar nikada niste culi za oceubistvo u politici? Vi zamisljate pomenute grupe kao u crtacima, vecna i neprekidna borba dva sukobljena tabora! Naprotiv, ulazi se u koalicije, neprincipijelne i one druge, bez obzira na pripadnost odredjenom taboru. Komunisti su vodili politiku kao i ovi danas, nema tu nikakve razlike, ma koliko se vi tome cudili. Namestalo se i smestalo jos kako! Da ja vas pitam, npr., kako vi objasnjavate da je Tito sasekao Latinku, za koju valjda ne mozete reci da nije iz “evrounijatskog” tabora i da mu nije vise odgovarala od Rankovica, Krcuna ili Dobrice? Nego, vi kao mlad covek treba da vise saznate o sadasnjoj politickoj eliti (onoj koju u svojoj naivnosti smatrate za demokratsku), kojoj su struji srpskih komunista pripadali i sta su zastupali kao “mladi i zeleni”, jer iz toga proizilazi i njihovo danasnje opredelenje. Na kraju krajeva, o tome se radi. I govori. Koga vise zanimaju Rankovic i Dobrica? Zar vama nije zanimljivije da saznate politicko poreklo onih koji su sada na vlasti? I da iz tog svetla sagledavate njihovo danasnje politicko “vjeruju”? Recimo, ko vodi politicki savet najjace stranke u nas ili koji mentor stoji iza opozicione stranke koja deli vlast(sic!) sa tom istom strankom? Jer, ponavljam, o tome se radi. Mladost ne moze biti izgovor za neznanje, naprotiv, to je otezavajuca okolnost!

Naravno, ne očekujem da će DSS to priznati, ali se bojim da dok god g. Koštunica ne izađe iz uloge britanskog lorda i malo fleksibilnije sagleda kako savremenost tako i onaj period u kome je proveo najveći deo života - umesto ozbiljne, realne politike nacionalnog preporoda, gledaćemo reprizu političkog kiča i patetike, političke sapunice u stilu tv serije "Ranjeni orao".

Gospodine, čitao sam I. Stambolića, D. Pavlovića, D. Markovića i B. Jovića. Čitao sam, takođe, V. Kadijevića, S. Šuvara i sl. autore, zbog toga što me taj period interesuje. Tačno je da sam u vreme 8. sednice bio u obdaništu, ali se nadam da me to potpuno ne diskvalifikuje kao sagovornika. Moram da Vam priznam da mi se čini da je u tom periodu, mislim na kraj osamdesetih, najprincipijelnija bila Šuvarova pozicija i nikada mi neće biti jasno zbog čega je Šuvar bio tako grubo diskavlifikovan u Srbiji, kada on ničim, za razliku od I. Račana, nije doprineo onom što će uslediti u Hrvatskoj. (Uzgred, Šuvar je u Hrvatskoj prošao gore nego u Srbiji, ovde ga barem nisu tukli!) Ja nisam titoista, komunista, jugonostalgičar i sl, mada sam svestan da biste iz dosadašnje rasprave mogli zaključite nešto slično, a nisam ni iz mešovitog braka, srpske sam nacionalnosti, NE studiram istoriju i tek ću (uskoro) da diplomiram na svom fakultetu , ali se nadam da nećete zaključiti da sam baš potpuno nekompetentan. Mene samo strašno nervira kada se o novijoj istoriji donose paušalne ocene, kada se o na pr. politici titoizma govori kao o nekoj antisrpskoj zaveri, kada se poistovećuju politika (neo)ustaštva i partizana isl. Mislim da to, jednostavno, nikuda ne vodi. Takav pristup nije obiljan a politički je štetan. Ne osećam nikakvu nostalgiju prema peridou SFRJ koga se i ne sećam i ne zameram Koštunici zbog toga što se distancirao od onih loših aspekata titoizma, ali ne mogu da shvatim kako neko nije u stanju da prepozna one dobre (nesvrstanost, soc. pravda, relativna nacionalna, socijalna i kulturna ravnopravnost, koncept opštenarodne odbrane itd.) Bez obzira na to što, za razliku od Vas, nisam bio član CK SKS, ponavljam, mislim da imam pravo da mislim o tom periodu. (Kao što Vi niste bili rame uz rame sa K. Popovičem u Prvoj proleterskoj, ali možete s punim pravom da sudite o politici KPJ tog perioda.)

Na kraju, moram da priznam da ste na izvestan način u pravu: sudeći po našim imenima, Vi ste se sve vreme identifikovali sa pobednicima 8. sednica, a ja sa poraženom strujom, a to znači da su podele u SK ostavile duboke posledice - kao što ste Vi tvrdili - koje dopiru čak i do marginalnih, benignih blogovskih polemika. Ali, niste uspeli da me ubedite da je Vaša pobednička, nacionalistička i antikomunistička struja, Srbiji donela više sreće nego na pr. Draža Marković. Da li se sećate kakom je Koča Popović opisao situaciju posle Vaše pobede na 8. sednici? Citiram:

"...ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi, u civilizacijskom i kulturnom pogledu, ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak, iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji."

Dragi gospodine, moraću da Vas razočaram, daleko sam od ideologije kruga dvojke. Ali, ne mogu da vidim, opet, neku razliku između ideologije D. Ćosića i ideologije pomenutog kruga dvojke. Pošto Vi dobro poznajete noviju istoriju, siguran sam da se sećate da odnos između Latinke Perović (jednog od glavnih ideologa kruga dvojke) i Dobrice Ćosića nije tako jednostavan. (Nedavno je o tome Ćirjaković pisao upravo u NIN-u.)